Раде Милосављевић

(АУТО)БИОГРАФИЈА У ПРВОМ ЛИЦУ

Иако пишем и прозу и поезију и бавим се истраживањем сопственог и порекла народа којем припадам, за себе не волим да кажем да сам писац, већ превасходно или само – новинар. Новинар који истражује порекло али и своју душу.

„СЕДМА СИЛА“

Рођен сам 1951. године у Медвеђи (ресавској), да бих се после четвртог разреда основне школе преселио у Деспотовац, где сам завршио основну и средњу школу. Паралелно са професионалном каријером у тадашњем Радио Светозареву и Новом путу, студирао сам право у Нишу. После напуштања тадашње Југославије, 1990. године, и селидбе у Швајцарску, нисам престајао да пишем. Извештавао сам за Радио Београд, а потом и за Вечерње и Европске новости, које су једно време, због ембарга, штампане у Франкфурту, међутим, даље усавршавање је такође било неминовно: (француски језик и пословни менаџмент, 1995 -2000).

КОРЕНИ

Медвеђа је само половина мојих корена, друга је узводно уз Ресаву, у селу Стењевцу. Још мало даље, обе половине су са Косова, једна сигурно из околине Призрена. Ако је веровати истраженим изворима, предкосовсски пут води до Прилепа, а до времена настајања хаплогрупе моје породице – И2а, пре око две ипо хиљаде година, до више места на карти винчанске цивилизације.

КЊИГЕ

Прву, „Радовањци од Винче до Ресаве“, објавио сам 2015. године, а другу „И опет љубав“ две године касније (2017). Почетком 2018. штампао сам трећу књигу „Кад мисли навиру, у сну и на јави“ а у другој половини исте године и четврту, публицистичког садржаја, „Мојих других 20 година“. Већ следеће, 2019. године, скоро истовремено, из штампе излази најпре коауторска монографија о Бају Џаковићу а уочи самог Београдског сајма књига светлост дана угледале су још две књиге у заједничким корицама, прва и друга (необјављена) „Кад мисли навиру“, у специјалном формату 100 х 65 милиметара. То је уједно по формату била и најмања књига на Сајму. Годину дана касније објављена је још једна књига – Одабране песме Слободана Жикића, још једног великог поморавског и српског писца и новинара, у којој је мој посао био искључиво уреднички. Трећи део кратких прича и афоризама „Кад мисли навиру – и на јави и у сну“ објавио сам 2022. године. То је нека врста хронологије „тамновања“, и духовног и физичког, за време Короне.

„ИЗГНАНСТВО“

У периоду до распада Југославије радио сам као новинар, уредник и директор у Радио-новинској установи „Нови пут“ (пуних двадесет година), али и као дописник Радио Београда и Телевизије Београд. Био сам (1983/84) и управник Градског аматерског позоришта у тадашњем Светозареву.

Од 1990. године живим у Швајцарској, прецизније, као и сви „гастарбајтери“, на релацији Швајцарска – Србија. У мом животу преплићу се два правца писане речи: новинарски и, успут, доскора тек књижевне белешке, које ће експлодирати почетком 2012. године, да би један део њих нашао своје место међу корицама прве књиге: „Радовањци – од Винче до Ресаве“, почетком 2015. године. А онда, у годинама које су уследиле и у осталим, већ поменутим.

ЧЛАНСТВО

Био сам члан СНЈ (Савеза новинара Југославије), јер је то било време многих часних људи у овој професији која је уистину била седма сила.

Од 2020. године члан сам Удружења књижевника Србије.

РАЗЛОГ ПОСТОЈАЊА

Све ово што сам рекао је матица која вас носи као валовита река. У нечему сте кормилар, у већини неминовни (са)учесник. Али оно што је у бити постојања људског рода је породица. Продужење врсте. Ту сте двојац без кормилара. Или, ипак, веслач у којем друга половина и весла и кормилари. Тихо, као тиха вода. Да вас не увреди. Резултат, много материјалног, углавном неважног, али и оно зашта вас је Бог створио: ћерка Јелена и син Милош.

ТАЧКА

Сажети живот на једној или две странице доводи у опасност да се много тога испусти. Али, циљ овог текста није да испише живот једног аутора из дана у дан. Овде стављам тачку, јер ће књиге много тога употпунити. С обзиром да сам се од званичног бављења новинарством растао крајем прошлог века, односно миленијума (како далеко звучи), то се на тај део живота нећу враћати, осим у књизи „Мојих других 20 година“ у којој је избор текстова, свих жанрова, па и књижевних, који могу да послуже неком социологу за анализу стања духа и времена у којем живимо у последњих 30 година. А стих или прича и нека нова књига са њима која ће да уследи биће одраз тренутног стања душе, јер се мислима не може одузети право на живот…